Santa, we got you! Ho ho ho!
Selebriti koji dobro čuva svoju privatnost godinama zadaje glavobolju novinarima. Ko mu je stilista? Zašto krije svoje godine?...
Dekica koji ne mari za dijetu, raskošne bele kose i brade, u crvenoj odori, takvog ga znamo. A da li je oduvek tako i izgledao?
Deda Mraz, Božić Bata, Sveti Nikola, Santa Klaus, Papa Noel, Kris Kringl ili Joulupuki, mnogo naziva za istu sliku. Potvrda za njegovo postojanje kao stvarnu istorijsku ličnost ne možemo naći ni u jednoj kulturi. Postoje izvori koji govore o paganskim uticajima, koje je hrišćanska religija modifikovala prema sebi.
Kao najčešću inspiraciju za Deda Mraza (naziv Deda mraz je smišljen u Jugoslaviji tako da ne favorizuje ni jednu religiju) je Sveti Nikola. Prema legendi on je vaskrsao troje dece koju je zaklao jedan mesar, pa se otud slavi kao zaštitnik dece. On je poklone sirotinji ubacivao kroz prozor. Vremenom, priča je promenjena tako da on vreće sa dukatima ubacuje kroz dimnjak, a novčići su upadali u čarape koje su se sušile kraj vatre.
Kod germanskih naroda on se povezuje sa paganskim bogom Odinom, starcom koji jaše osmonogog konja koji može da preskoči velike razdaljine.
Deda Mraz je kod Slovena bio zli čarobnjak koji je krao decu i odnosio ih u velikom džaku a roditelji bi za otkup morali da donesu poklone. Pod uticajem hrišćanstva i ova se izvorna priča promenila.
Legenda koju i danas znamo oblikovala je i književnost. Od 19. veka legendz je oblikovala i bajka „Snjeguročka“ Aleksandra Ostrovskog i istoimena Korsakova opera.
Nova religija
Savremena slika Deda Mraza, bradati starac obučen u crveni kaput koji leti saonicama sa torbom punom poklona, nam stiže iz kolevke advertajzinga. Takvu pojavu Deda Mraz je dobio zahvaljujući američkom karikaturisti Tomasu Nastu u devetnaestom veku. On je dekicu ilustrovao za nedeljnik Harper Weekly 1863. godine. Kasnije je uradio još nekoliko ilustracija i one su tako postale deo opšte kulture.
Kao priliku da lansira globalnu marketinšku kampanju 1931. godine, Koka-Kola je videla u liku, sada već omiljenog, rumenog starca. Angažovan je ilustrator Hadon Sandblam da naslika Deda Mraza sa flašom Koka-Kole. On je to nastavio da radi narednih trideset godina.
Zanimljivo je to da je Sandblamu model za ovu ilustraciju bio komšija, a nakon komšijine smrti sam autor je bio i model. To se vidi na jednoj ilustraciji gde je kaiš Deda Mraza nacrtan kao u ogledalu.
Tu se ne zaustavlja marketinška priča gde se kao oružje koristi dobronamerni dekica. Naime, 1950. godine grupa promućurnih Finaca došla je na ideju da se podigne selo Deda Mraza. Ideja je postala stvarnost zahvaljujući finskoj pošti. Finska pošta je otvorila malu ispostavu na polarnom krugu, a učenice koje su tu radile počele su da odgovaraju na pisma upućena Deda Mrazu. Na taj način se Finska izborila da postane postojbina Deda Mraza. U danima pred Božić stigne nekoliko stotina čarter letova na aerodrome Deda Mraza. Turistička industrija zapošljava na stotine Laponaca i ostvaruje prihod od 500 miliona evra.
Novogodišnja čestitka
Prve čestitke za Novu godinu i Božić pojavile su se u Engleskoj kako bi se ohrabrili obični ljudi da u što većem broju koriste poštanske usluge koje su tada bile u začetku. Prva čestitka je napravljena davne 1843. godine, po motivima Džona Kalkota Horslija, a distribuirao ih je ser Henri Kol. Klasična prodaja novogodišnjih čestitki započela je par godina kasnije. Tiraž ove čestitke bio je oko 1.000 komada, a danas je sačuvano samo njih 12.
Za oca američke čestitke smatra se pruski emigrant koji je 1850. godine otvorio malu štampariju nedaleko od Bostona. Prang je odštampao prvu čestitku za američke kupce 1875. godine. Čestitka je bila jednostavnog dizajna sa cvetom kao motivom i porukom “Merry Christmas”.
Nema kraja čarolijama advertajzinga.
Srećni praznici :)